Jos jedan oktobar je iza nas. Najlepši mesec u godini, bar što se mene tiče. Ispunjen onim slatkim iščekivanjem poslednje nedelje kada se otvaraju vrata sajma i kada ja krećem na još jedno čudesno putovanje. U svet knjiga.
Svake godine, ja brižljivo pravim plan osvajanja tog sveta. Napravim detaljan spisak knjiga koje bih želela da kupim. Pažljivo pretražim sve sajtove izdavača, obiđem knjižare, pročitam recenzije. I svaki put, ja bivam ta koja je osvojena. Zarobljena. Bez dvadesetak malih "okupatora" mojih polica i uopšte, životnog prostora, ne vraćam se kući. Ne mari što praktično više nema mesta u kući gde ih nema.
Pa, ipak, jednu sam stvar shvatila ove godine, vraćajući se sa drugog obilaska sajma. Da sam postala malo matora da bi me gazili klinci sa pljeskavicama u rukama. Naravno, icicu i dalje na sajam, ali samo prvog dana, što je ranije moguće. Knjige su već izložene, čiste i neiprevrtane, složene, smeškaju mi se i mame, a nema gužve i pljeskavica, i prstica lepljivih od karamelisanih jabuka. Ma, milina jedna.
***********************************
Kad sam bila mlađa, najlakši način da me moji smire i okupiraju pažnju nekoliko sati, bio je da mi otvore staklena vrata biblioteke mog dede i puste me međ knjige. Valjda se taj miris knjiga toliko uvukao u moju kožu i na neki način, postao deo mene, da se ja i dan danas najlakše opustim i smirim uz knjigu koja je baš po mojoj meri. Knjigu koja je moja zlatna karta za čudesno putovanje.
Na žalost, staklena biblioteka mog dede nije mogla da se razmontira i krene put moje ili ujakove kuće kad smo prodali taj stan. Ostala je tamo, a ja se nadam da ju je sadašnji vlasnik brzo popunio nekim novim i starim knjigama. Jer, bila bi grehota da se na njenim policama šepure lažne i jeftine "Ming vaze" (jednom sam, sva zgoržena, silom prilika, bila primorana da slušam šta bi se sve moglo staviti na police predivne biblioteke od tamnog orahovog drveta koja je stajala u izlogu jedne radnje; za tih sat vremena mentalne torture nijednom nije pomenuto da bi tu mogle da se smeste knjige).
Нема коментара:
Постави коментар